Prva pojava veštine mačevanja u organizovanom obliku javlja se pre više od 1200 godina. Jačanjem samurajske klase u Japanu dolazi i do usavršavanja borilačkih večtina i javlja se BUSHIDO – PUT RATNIKA kodeks ratnika samuraja koji je davao upustva za svaku priliku.
U periodu građanskih ratova stvaraju se mnoge škole mačevanja koje su po formi bile KEN JUTSU što bi značilo veština i umetnost ratničkog mačevanja. Pored velikog broja škola one su se delile u dve osnovne grupe:
– SEN HA KEN JUTSU škole koje su negovale isključivo borbene tehnike
– RYUI HA KEN JUTSU škole koje su pored osnovnog borilačkog pristupa pridavale veći značaj na akademski pristup i duhovni aspekt veštine mačevanja. Iz ove druge korene vuče današnji KENDO.
U periodu MEIJI ere ili ere MIra veština mačevanja je gubila na svom praktičnom značaju jer nije bilo više potrebe na samurajskom stalezu. U 18. veku NAKANISHI CHUTA osniva svoju školu mačevanja koju naziva NAKANISHI ITTO RYU. Karakteristika ove škole je bila upravo u tome što je BOKKEN ili drveni mač koji je isto tako bio veoma opasno oruzje zamenjen bambusovim mačem SHINAI-em. Majstor je pored SHINAI-a izumeo i zaštitne rukavice koje se nazivaju KOTE imale su za cilj da zaštite šake i podlaktice mačevaoca.
Vremenom je učitelj NAKANISHI modifikovao i ostalu samurajsku opremu i prilagodio je potrebama treninga. Tako je pored rukavica KOTE napravljen štitnik za grudi i stomak DO, kao replika samurajskog oklopa, štitnik za donje delove tela TARE i zaštita za glavu MEN. Tako je nastala oprema koja je bila preteča današnje opreme koja se koristi u KENDO-u. Od tada je postojala mogućnost da mačevaoci mogu bez straha od povreda prepuštiti treningu mačevanja sa punom snagom. Ranije su bile prisutne česte i brojne teške povrede koje su ponekad imale i smrtne ishode. Danas je KENDO jedna od najbezbednijih veština i sportova uopšte.
Učitelj CHIBA SHUSAKU je polovinom IX veka u KEN JUTSU uveo aspekte duhovne discipline povezujući veštinu mačevanja sa etikom i duhovnim usavršavanjem kendoka. Umetnost mačevanja je svoju današnju modernu formu poprimila tokom MEIJI ere kada je bilo zabranjeno nošenje oružja. Reformator moderne veštine KENDO-a bio je SAKIKABARA KENKICHI. On je uneo elemente sporta i započeo je sa obukom dece sa ciljem da kod njih razvije fizičke i duhovne kvalitete i snage. Veština mačevanja KENDO je ranije bila zabranjena za sve koji nisu pripadali samurajskoj klasi, u periodu između dva rata KENDO postaje dostupan svima i njegova popularnost počinje da raste. Nakon II svetskog rata američke okupacione snage u Japanu donose dekret o zabrani kendo-a i mnogih drugih slicnih veština. To su obrazložili time da borilačke veštine propagiraju militaristički duh.
1952. godine nakon zabrana mnogih veština osniva se SVEJAPANSKA KENDO FEDERACIJA – ZEN NIHHON KENDO RENMEI (ZNKR). Internacionalna Kendo Federecija se osniva nakon 1970. godine povodom prvog svetskog prvenstva u Tokiju. Danas je više od 40 zemalja članica Svetske i Evropske Kendo Federacije.
Što se tice organizacije KENDO je centralizovano organizovana borilačka veština. Nakon smrti mnogih osnivača u ostalim veštinama dolazilo je do raspada sistema i osnivali su se razni stilovi, sistemi i federacije. KENDO je u tom smislu po strukturi organizacije i po majstorskim kadrovima centralizovan. Aktivnostima u svetu KENDO-a na svetskom nivou rukovodi INTERANCIONALNA KENDO FEDERACIJA (IKF), njoj su direktno potčinjene sve nacionalne federacije. Evropskim federacijama koordinira EVROPSKA KENDO FEDERACIJA (EKF). Formiranje paralelnih nacionalnih ili drugih federacija se ne toleriše niti se kao takva priznaje.
Sistem rangiranja u KENDOU i polaganje za ucenička i majstorska zvanja je takođe centralizovan. Program polaganja se sastoji od prikaza određenih tehnika u zavisnosti za koji se stepen polaze, borbe i kate. U KENDO-u ne postoje spoljašnja obeležja tj. ne nose se pojasevi u boji. Sve KENDOKE bez obzira na da li su ucenici ili majstori treba da izgledaju jednoobrazno i ne pravi se razlika među njima. Jednako se uvažavaju i početnici i majstori. KENDO se vežba u sali koja se naziva DOJO što bi u prevodi značilo “mesto buđenja gde se stiče znanje”
Kokoro Kendo Kai se zahvaljuje Peđi, velikom prijatelju kluba na ovom tekstu.