Kod kovanja KATANA, japanskog mača postoji pogrešno uverenje da kovač vrši bezbroj savijanja čelika koji se kuje,sečivo nije bolje ako je više puta preklapano; 20, 30, xxx? Svakim preklapanjem i kovačkim varenjem deo ugljika “izlazi “ iz materijala koji se kuje I termički obradjuje. Količina ugljika u čeliku određuje tvrdoću čelika nakon kaljenja. Ukoliko kovač pretera sa brojem preklapanja rezultat će biti premekano sečivo koje će se veoma brzo tupiti nakon upotrebe. Sposobnost procene koliko preklapanja je potrebno, bila je uz ostale ključne faktore bitna karakteristika japanskih majstora.
Materijali koji se koriste za izradu kvalitetnih sečiva uključuju japansku tamahagane gvozdenu rudu i kombinacije nisko i visoko ugljičnog čelika. Kovači kreću od 2 dela čelika koje zatim preklope i kovački zavare, opet prepolove i zavare, ukupno 9 – 13 puta, na taj način se dobija od 512 do 8192 slojeva čelika. Slojevi od presavijanog čelika sa različitim sadržajem ugljika i tvrdoće polažu se jedan na drugi i kovački zavare, time se dobija laminirana takozvana “sendvič” konstrukcija, npr. sanmai (tvrda sredina obložena mekšim presavijanim čelikom).
Japanski majstori spojili su dve kontradiktorne osobine čelika u jednom sečivu: tvrdoću i žilavost.
Tamahagane gvozdena ruda sadrži dosta nečistoća i previše ugljika, pa su se ovim načinom kovanja (preklapanje) iz materijala uklanjale nečistoće i višak ugljika. Danas su dostupni vrlo kvalitetni i homogeni čelici, bez nečistoća, sastava vrlo bliskom originalnom japanskom čeliku, pa praktično za ovim postupkom presavijanja i nema potrebe, osim poštivanja tradicionalnog načina izrade i dobijanja prelepih šara u materijalu (poput strukture drveta).
Nakon kovanja i diferencijalne termičke obrade glinom, pristupa se prvo grubom brušenju sečiva i na kraju dugotrajnom detaljnom poliranju (katane se oštre poliranjem) kojim se otkriva linija termičke obrade (Hamon), struktura presavijanog čelika i zrnatost (Hada).
Ove mačeve jednostavno treba videti uživo da bi se shvatila umetnička lepota I funkcionalnost.
Ostali delovi izrađeni su od tradicionalnih materijala.
Tvrdoća oštrice (Ha) je najčešće HRc 60, a zadnja strana sečiva (Mune) od Hrc 40 – 43 (mekša i žilavija za amortizaciju udarnog šoka). Oštrica uz savršeno rezanje dugo zadržava savršenu oštrinu.
Novoizrađene katane u Japanu (Shinsakuto, funkionalni mačevi koji su oštri I njima se može seći), iskovane od japanskih kovača koji imaju poseban sertifikat, su izrađene od tradicionalnih materijala (tamahagane gvozdene rude), po tradicionalnim metodama izrade (preklapanje čelika 9 – 13 puta, diferencijalna termička obrada glinom, ručno brušenje i poliranje brusnim kamenjem) u razdoblju od 1953. do danas nazivaju se Shinsakuto i danas ih japanski majstori rade isključivo po narudžbini.
Kada katanu radi vrhunski-majstor (mukansa – ima ih desetak u Japanu), cena je do 50.000,00 US$, a lista čekanja do 5 godina!
Iznad mukanse postoji još samo status Ningen Kokuho (živo nacionalno blago – postoje 2 u Japanu).
Japanese Swordsmith Association trenutno ima oko 120 članova, majstora sa sertifikatom od kojih nisu svi aktivni. Članovima je dozvoljeno napraviti do 24 mača godišnje isključivo po tradicionalnim metodama, kako nebi došlo do pada u kvalitetu zbog masovne proizvodnje. Izradu svakog sečiva moraju najaviti vlastima i dobiti dozvolu za izradu. Osnovni uslov koji se mora prihvatiti kod ugovaranja izrade Shinsakuto mača je da nema reklamacija – Shinsakuto mač u Japanu ima status umetničkog dela (Japanese Art Sword).
Tehnika izrade mačeva stigla u Japan preko Koreje iz Kine, nakon čega su japanski majstori tu tehniku doveli do savršenstva.
Kokoro Kendo Kai se zahvaljuje Peđi, velikom prijatelju kluba na ovom tekstu.