Pravi KENDOKA stalno teži ka tome da se popravi. Svaki pokret koji načini mačem u sebi treba da sadrži energičnost i veštinu svih ratnika iz prošlosti.
Zato KENDOKA uvek usavršava lepotu svojih udaraca. Oslobodjen napetosti dozvoljava svojoj Intuiciji da se slobodnije razmahne. Jer u jeku borbe nema vremena da razmišlja o pokretima i udarcima partnera, tad sluša svoju intuciju i nalazi najbolje moguće rešenje. To znači sakupljati i rasipati svoju energiju u skladu sa prilikama.
Dok se bori, KENDOKA zna da su pobeda i poraz podjednako mogući i daje sve od sebe bez obzira na krajnji ishod. Jer važno je doživeti DOBRU BORBU. Iskustvo borbe je ono što ga čini jačim i boljim.
KENDOKA nikada ne žuri uvek je strpljiv i izbegava ne promišljene poteze. Kada se kreće, kreće polako i sigurno sa punim poverenjem u sebe. Stoji kao planina, a kreće sa poput reke. Ne gubeći svoju prisebnost uvek nastupa sa sigurnošću i prihvata svaki izazov ma kakav on bio. I na taj način koristi svaku priliku da promeni sebe. Borbu nikada ne pretvara u svadju i sukob.
Pravi KENDOKA kada nešto počne onda ide do kraja i ne odlaže svoje odluke. Ako uradi sve kako treba dobiće bitku, ako pogreši imaće poraz. U oba slučaja imaće više mudrosti. Nakon toga on opet uzima svoj mač i ponovo počinje da vežba (KIHON).
On tada pruža i daje sve od sebe jer svaki put upoznaje svoje vrednosti i nedostatke tako prevazilazeći samog sebe.
KENDOKA zna da uvek postoji način da se savladaju prepreke ma kakve one bile. Ali i da u životu ima poteškoća koje nije moguće predviteti. Izabrao je Put kojim korača i sam odlučio da ide njime, bez obzira dokle i kuda ga doveo. Pa zato čemu onda da se žali. Ali isto tako ne ubedjuje druge da je njihov Put pogrešan. Za njega nije niko ni bolji ni gori, svako je obdaren onim sposobnostima koje su mu neophdne da bi ipao vlastitim Putem.
Ne koristi agresiju jer svestan da mu ona neće uvećati njegovu veštinu, samo će ga iscrpeti pre vremena.
Stalnim ponavljem pokreta I tehnika koje ga ponekad iscrpljuju i smatra ih dosadnim, vremenom će ga naučiti I onda će shvatiti da ponovljena iskustva imaju jedan jedini cilj DA GA NAUČE ONOME ŠTO NIJE HTEO DA NAUČI.
Zato uporno ponavlja pokrete i udarce sve dok ih ne prevazidje.
KENDOKA greši, ali se trudi i vodi računa da ne ponavlja iste greške. Ako i greši naučio je da se ne ljuti na sebe zbog toga. Naučio je da se ne ljuti na greške. Naučio je da se ne ljuti ni na druge jer i oni greše poput njega.
Pravi KENDOKA koristi svaku priliku da sam sebe poduči, isto tako da poduči svoje istomišljenike jer u drugima videće sebe i ispraviće svoje nedostatke.
U borbama nikada ne podvaljuje, ali ume da zavara svoga partnera kako bi iskoristio svoju veštinu i postigao cilj.
U borbama ne vodi računa samo o svojoj snazi već koristi energiju partnera sa kojim radi.
KENDOKA mora da nauči da oduševljenje i uvežbanost nisu dovoljni da bi se pobedilo, ono što je potrebno to je iskustvo ( JIGEIKO ). Svaki udarac koji razmeni sa svojim partnerom je lekcija iskustva za njega. Samo vežbanje na takav način može uroditi plodom.
Zato KENDOKA nikada ne zaboravlja na zahvalnost prema svima onima od kojih je nešto naučio i stekao iskustvo ( REI – HVALA ). Njegova zahvalnost je uvek iskazana prema prijateljima sa kojima je podelio iskustva i stekao nova znanja.
PRAVI KENDOKA je onaj koji sposoban da pronikne u čudo Života i da se bori do kraja za ono što je izabrao i u što veruje svim svojim Bićem i drugima oprašta ono što samome sebi nebi oprostio nikad.
KENDOKA uvek treba misli na sledeći način :
Ja sam RATNIK. LJUBAV je moj mač. Osmeh je moj štit. DOSLEDNOST moj Put. SLOBODA moj Život. Čeznem za tim da otkrijem poruku skrivenu iza reči. Ja nisam neki Mudrac, već samo neko ko je zaljubljen u Život.
Mačevanje u kome ne osećam radost u veštini, bez obzira na ishod – bezvredno je.
Borba u kojoj nisam uspeo protivniku da izmamiti osmeh na licu – izgubljena je.
To je KENDOKA i mnogo više od toga, to je svako od Vas.
Kokoro Kendo Kai se zahvaljuje Peđi, velikom prijatelju kluba na ovom tekstu.